Успаванке у предшколским установама

С обзиром да су успаванке омиљене међу децом и да су вишеструко функционалне у процесу васпитања и образовања, оне су пожељан музичко-педагошки садржај у предшколским установама. Деца их најпре слушају од васпитача приликом успављивања, а потом их изводе и у својим играма са луткама. Временом их можемо подстицати да кроз игру импровизују текст и мелодију успаванке. У овим првим покушајима музичког стваралаштва децу треба подржати и охрабрити. Док успављује лутку, дете измишља мелодију, речи, изводи покрете љуљушкања, што спонтано и непосредно доприноси развоју његових музичких, говорних, моторних и стваралачких способности. Истовремено, дете доживљава и уочава карактер успаванке, као и музичке карактеристике које прате ову врсту песме (мирна мелодија, нежне речи, једноставан ритам, тиха динамика, спорији темпо, успорење на крају).

Стварајући и усклађујући мелодију и текст са датом атмосфером приликом успављивања лутке, дете развија бројне интелектуалне способности: пажњу, машту, креативност, инвентивност, мишљење и друго. Овако осмишљени васпитни садржаји и активности подстичу децу на усвајање разноврсних знања „која ће им помоћи да боље упознају себе, своје потребе, мотиве, способности, могућности и ограничења, и на тај начин потпуније овладају начинима и средствима саморазвоја и самоактуелизације” (Јовановић, 2005: 47). Док успављују лутке, код деце се развија саосећајност и подстиче одговорност, па овакве активности могу бити повод за разговор о савесном понашању према члановима породице, млађој деци и људима уопште. Такође, деци треба допустити да самостално одаберу успаванку којом ће их васпитач успавати. Битно је да заволе успаванке, да увиде њихов смисао и да развију потребу да их слушају и изводе другима. Навешћемо неколико примера дечјих игара и прилика у којима се могу изводити успаванке.

• Распоређена у полукругу, деца седе на поду, а васпитач испред њих. Док држе своје омиљене лутке, најпре се поведе разговор о томе на који начин и колико деца брину о њима, тј. како им показују љубав и пажњу. Васпитач исприча нешто о својој лутки, а затим је полагано ставља у наручје и нежно је милује по коси. Лагано је њише певушећи слогове љу-ља, љу-ља, љуш-ке и захтева да то исто учине и деца са својим луткама. Васпитач потом пева једноставну успаванку подстичући децу да и они нежно певуше и љуљају своје лутке. Деца треба да осете са колико се пажње, топлине и љубави васпитач обраћа својој лутки и да исту емоцију пренесу на своје лутке. Пошто се успаванка отпева два-три пута, васпитач лагано спушта лутку у њен креветац и говори деци да и они однесу своје лутке на спавање. Тихо им говори да треба пажљиво да их спусте у креветац и да уз тихо певушење мало стоје нагнути над њих како би били сигурни да је лутка „заспала”.

• Боравак са децом на летовању или зимовању од васпитача захтева креативност, нове садржаје и активности. Нова средина, разноврсне ситуације и активности препуне снажних доживљаја испуњавају децу током дана, па нису превише оптерећени одвојеношћу од родитеља. Међутим, васпитачи код деце примећују благу сету пред спавање. За превазилажење уоченог нерасположења могу помоћи нежне успаванке које ће подсетити на топлину породичног дома и поправити расположење. За ову прилику васпитачи и деца током дана могу направити лутке од класја жита, лишћа, шишарки или неког другог материјала који се налази у природи. Уз слушање одговарајућих успаванки које могу бити посвећене луткама, деца ће се опустити и лакше успавати.

• Васпитач и деца припремају посуду са водом за купање лутака. Пошто их окупају, лутке стављају „на спавање” у кутак за лутке. Васпитач тихим гласом, готово шапутањем, позива децу да се умире, а потом тихо пева успаванку за лутке. Након успављивања, васпитач покреће разговор о томе да ли лутке сањају док спавају, о чему сањају и да ли могу замислити неки луткин сан. У наставку, може предложити да деца насликају рад на тему Сан једне лутке, а касније, пред спавање, васпитач им изводи успаванку.

• Васпитач организује извођење музичке игре у част детета које тога дана у вртићу прославља рођендан. Од деце прикупља предлоге песама које ће отпевати слављенику. На овај начин васпитач може сазнати какав је музички укус деце и њихов однос према музици уопште. На лепо обликоване и украшене папириће записује наслове песама и ставља их у украсну кутију, одакле ће извлачити цедуљице и затим са децом певати означене песме. На посебно обележеном папиру васпитач уписује и свој предлог песме (назив успаванке). Дете чији је предлог песме извучен устаје и пева у част слављеника, уз музицирање васпитача. Цедуљицу са својим предлогом успаванке васпитач оставља за тренутак када се деца припремају за спавање. Када се деца сместе у кревете, васпитач тихо пева песму тј. успаванку коју је одабрао (Вукомановић, Матић, 1989: 48‒49).

Топао емотивни однос родитеља или васпитача према детету док се спрема за спавање јесте један од предуслова за миран и квалитетан дечји сан. Успављивање уз нежне успаванке прилика је да се детету поклони време и пажња, те да се са њим размене нежне емоције и проведу пријатни тренуци. Овакви поступци доприносе осећају сигурности, заједништва, блискости и уважености у породици и вртићу, што позитивно утиче на развој и сазревање детета.

Певање успаванки је само један од начина успављивања. Уколико васпитачи нису вични певању, могу практиковати слушање успаванки са компакт-диска или са Јутјуба. Такође, може се прочитати занимљива прича, бајка или пак емитовати нека друга тиха и нежна музика, што ће допринети пријатној и смирујућој атмосфери пред спавање. Ипак, наш избор јесте нежно певушење народних успаванки као најприроднији начин успављивања деце, који се практикује од давнина.