Препоруке за извођење успаванки

Имајући у виду претходно изложени педагошки значај успаванки, ваља нагласити да народне успаванке треба певати деци предшколског узраста, нарочито до треће године. Овде смо у најкраћим цртама предочили основне захтеве и препоруке за њихово извођење како би што успешније испуниле своје функције (васпитну, естетску, психолошку и социјалну). Инвентивност, креативност и ентузијазам извођача успаванки се подразумевају као основни предуслов за потпуни доживљај овог жанра народне песме.

• Успављивању детета најчешће претходи неколико уобичајених активности попут купања, повијања, облачења, храњења и слично. Такође, потребно је обезбедити што пријатније окружење за спавање. На пример, соба у којој дете спава треба да буде проветрена и не превише светла; у њој треба да влада стишана, топла и хармонична атмосфера; пожељно је да се дете увек успављује у истом простору, по могућности у својој соби и кревецу и у приближно исто време; дечји кревет треба да буде удобан и опремљен меканом и чистом постељином.

• Важно је да приликом успављивања детета мајка буде сталожена и смирена, јер расположење детета у великој мери зависи од емотивног стања мајке.

• Мајчино нежно певушење успаванки за дете може бити асоцијација да је време за спавање. Уколико се дете заинтересује за успаванке, оне ће допринети да се оно радује успављивању уз певање, односно радоваће се пријатним тренуцима поред своје мајке. Успављивање уз певање временом постаје ритуал који прија колико детету толико и мајци.

• Успаванке се изводе уз топао израз лица и благ осмех, па певање тада постаје посебно нежно, меко и пријатно за слушање.

• Деци превасходно треба изводити успаванке из фолклора свога народа, али се свакако могу певати и слушати успаванке других народа, као и уметничке успаванке.

• Успаванке се изводе у споријем темпу и тихо, при чему се повремено нежно певуши глас ш или пш (шшшш или пшшшш), што доприноси присној и опуштајућој атмосфери која на дете делује умирујуће. Певање се увек завршава у декрешенду и уз ритердандо (постепено стишавање и успоравање, уз повремено прекидање и застајкивање у певању).

• Важно је да се приликом певања повремено помене име детета које се успављује, јер то повољно утиче на његов развој, првенствено на развијање свести о самом себи.

• Успаванке се певају с љубављу и с пуно пажње према детету. На почетку се најчешће певуше речи нуна, нуна, нина; нина, нина, нана; љуља, љуља и сл., после чега се кроз песму детету упућују најлепше жеље.

• Извођење успаванки често прати импровизација, нарочито када успављивање детета дуже потраје. Мајка тада измишља разноврсне стихове желећи му миран сан, добро здравље, да порасте; призива виле и анђеле да чувају њено дете; пева о браћи и сестрама које ће му родити, злаћаној колевци, срећној будућности и сл. Ако је дете узнемирено, мајка га ставља у наручје и, уз лагано љуљушкање и певушење, топло му се обраћа нежним речима.

• Приликом успављивања, једна те иста успаванка или пак њени делови могу се понављати више пута, односно онолико пута колико детету и мајци прија, што доводи до умирујуће и успављујуће атмосфере.

• Док тихо певуши успаванку, мајка нежно милује по коси своје дете и оно тада осећа њену пуну пажњу и наклоност, што чини да се осети заштићеним и сигурним.

• Током успављивања избегавају се веселе и полетне песме, гласан смех, игра и раздраганост. Такође, треба пазити да се не направи неки нагли покрет који би могао да наруши мирну атмосферу пред спавање.

• Када дете заспи, мајка још неколико тренутака бди над њим и тихо певуши.

Треба имати у виду да успаванка није само средство помоћу којега ћемо смирити дете и успавати га, већ је и начин да му покажемо пажњу и љубав. Она је за њега знак да је прихваћено и вољено, што је предуслов за самоприхваћеност и самопоштовање. Иако успаванке певају првенствено мајке, дете ће се осећати прихваћено и безбедно чак и када их слуша од других чланова породице или у вртићу. Управо зато су драгоцене у предшколској установи, јер омогућавају успостављање поверења развијајући топлу и пријатељску комуникацију између детета и васпитача, што је један од битних квалитета боравка у вртићу. Нарочито су корисне у јаслицама, док их васпитачи касније могу изводити и кроз игру са децом, што је још један метод усвајања и неговања ових песама.